Prvog marta 1964 godine, po sajtu za istorijsku konverziju valuta,

30 miliona dinara = 40 hiljada američkih dolara (750 dinara za 1 dolar)

Sadašnja vrednost (mart 2026):

427 hiljada američkih dolara ili 363 hiljade evra.

Informativni bilten SLUJ, 1963-64, str. 7

‍ “Priliv publikacija je rastao, što je stvaralo problem prostora za smeštaj knjiga. Taj problem je privremeno rešen podizanjem etaža u prostorijama bibliotečkog magacina i postavljanjem jednog malog teretnog lifta 1975. godine, čime je dobijeno 300 m² prostora. Grananje delatnosti i konstantni rast fonda iziskivali su, međutim, dugoročno rešenje prostora za BSANU. Rodila se ambicija da se podigne posebna zgrada za Biblioteku, koja bi, pored ostalog, imala adekvatne prostorije za knjigoveznicu i konzervatorsku službu. Taj cilj je ubrzo postao prioritetni zadatak, te je zbog dokazanih organizacionih sposobnosti za novog upravnika BSANU izabran Mile Žegarac. Do njegovog imenovanja u septembru1977. godine, ovu dužnost je oko dve godine obavljala bibliotekarka Ivanka Jovičić.[109]

Žegarac je sa velikim entuzijazmom narednih 13 godina upravljao Bibliotekom. Za vreme njegovog mandata godišnji priliv građe dostigao je maksimum. On je podsticao uspostavljanje novih razmena u zemlji i inostranstvu. BSANU je godišnje uspostavljala po 20 novih razmena, o čemu je redovno izveštavano u Godišnjaku SANU. Biblioteka je 1982. godine dobila na prvom spratu Palate SANU tri prostorije u koje je smešteno Bibliografsko odeljenje. Žegarac je profilisao bibliografsku i dokumentacionu delatnost Biblioteke u okviru SANU. Tokom njegove uprave formirana je fototeka BSANU i pokrenuta je edicija Izdanja Biblioteke.

Istovremeno, Mile Žegarac je dugo i strpljivo sarađivao sa Komisijom za projektovanje nove zgrade Biblioteke. U novembru1978. godine definisan je Programski zadatak za novu zgradu BSANU, s namerom da se ona podigne u Jakšićevoj 9. Planovima za izgradnju priključio se Arhiv SANU, koji je takođe bio suočen sa problemom nedostatka prostora. Do ostvarenja tih planova nikada nije došlo, iako je polaganje kamena temeljca bilo predviđeno u okviru proslave stogodišnjice osnivanja Srpske kraljevske akademije. Predsedništvo SANU je iz političkih razloga u oktobru1986. godine donelo odluku da se proslava odloži za sledeću godinu i realizuje u smanjenom obimu.

‍ ‍Izvor teksta i slike: Wikipedia.

‍Srednjovekovni Carigrad / Pol Magdalino ; preveo Mile Žegarac. - Beograd : Clio. I-21758,

Marksizam i humanističke nauke / Lisjen Goldman ; [preveo Mile Žegarac]. - Beograd : Nolit, 1986 (Beograd : "Slobodan Jović"). - 321 str. ; 20 cm. - (Biblioteka Sazvežđa / Nolit, Beograd ; 94). Prevod djela: Marxisme et sciences humaines / Lucien Goldmann

‍

‍ ‍

U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Izvesna pitanja. Reportaža snimljena u SANU počinje pristupnim besedama novoizabranih članova Dragoslava Mihailovića i Predraga Palavestre, zatim slede razgovori novinarke Duške Vrhovac Pantović sa akademicima. Ovo je, navodi autorka, prvi put da je data saglasnost da TV kamere mogu da obiđu sve prostore akademije da bi se snimila reportaža o SANU, pa je u samoj instituciji u tom smislu bilo je dosta opreznosti.

- Učesnici akademici: književnik Dragoslav Mihailović, književnik i književni istoričar Predrag Palavestra, molekularni biolog  Dušan Kanazir, istoričar umetnosti Dejan Medaković predsednik SANU (1998-2003), arheolog i kulturni antropolog Dragoslav Srejović, istoričar književnosti Miroslav Pantić, hemičar i tehnolog Aleksandar Despić predsednik SANU (1994-1998), istoričar Vasilije Krestić; upravnik biblioteke SANU Mile Žegarac; sagovornik Duška Vrhovac Pantović

- Premijerno emitovano 23.06.1989, Redakcija dokumentarnog programa; reprizirano 09.01.2007, 15.11.2016. u "Trezoru".

Izvor: RTS Trezor.

“Nedavno je u mirni spokoj otišao jedan nenametljiv čovek. Bio je prijatelj dobrih ljudi i dobrih knjiga. Kao što je u životu i radu bio tih i dosežan, tako nas je ostavio skoro nečujno i sebi dosledno.

Na studije francuskog jezika u Beogradu došao je kao kapetan oslobodilačke vojske. Zamišljenost i tananost su svukli uniformu. Sa pognutih ramena su nestale zvezdice, odsečne vojničke usne su nijansiranim baritonom izgovarale lomljive slogove melodičnih francuskih reči. Na komitetu Saveza komunista Filozofskog fakulteta govorio je polako, smirenim rečima koje pogađaju i dobacuju. Iz političkih tekstova izbacivao je fraze, prazne reči i referatske govore.

Kao direktor Radničkog univerziteta u Beogradu, okupljao je vrsne nastavnike koji znaju i smeju da misle „svoje vreme“ i da imenuju probleme. Kao načelnik za prosvetu i kulturu Beograda, bio je smišljen i dostižan, strpljiv i uporan. U to doba predsedavajući žirija za dodelu Oktobarskih nagrada bili su Milan Bartoš i Dušan Matić. Ukinuta je „treća smena“u beogradskim školama. Tada su sagrađeni Moderna galerija na Ušću i „Atelje 212“, otkriven spomenik Nikoli Tesli, otvoren atelje Tome Roksandića, građen Dom kulture u Rakovici. Kao upravnik Biblioteke SANU začinjao je mnoge projekte: dovodio je mlade stručne ljude, podsticao je raznovrsne akcije za čuvanje starih i nabavku novih knjiga.

Nije voleo popularnost. Nije objavljivao „poslovne“ članke. Umeo je da sarađuje sa ljudima iz sveta. Umeo je da razlikuje stvarna dela naučnika i umetnika od titula. Umeo je da uoči i pamti mišljenja sagovornika. Da je živ, sprečio bi objavljivanje reči koje samo prigodno pominju njegove vrednosti i ostvarenja. Govorio mi je da rado čita one javne reči koje otkrivaju nove ljude i nove vrednosti.

Neka bude što manje zaborava onih ličnosti i onih ljudi kakav je bio Mile Žegarac.”

Vukašin Stambolić, Beograd

‍ ‍Izvor: DanasOnline  23.12.2009

Dobrotvor